DOBRODOŠLI NA SAJT VLADIMIRA LABATA ROVNJEVA

Biografija

Vladimir Labat RovnjevVladimir Labat Rovnjev - vajar, slikar, grafičar, kantautor, kompozitor, pesnik i dizajner. Poslednjih par decenija tragalac duhovnih stvarnosti. Od oca Stevana, profesora fizičke kulture, i majke Olge, takođe profesora fizičke kulture, čija je porodica Rovnjev, kao istaknuto rusko plemstvo, umetnošću nadarena, stigla na ove prostore 1920. godine.

Osnovnu, srednju i Višu pedagošku akademiju - likovni smer završio je u Novom Sadu. Pedagoškim radom, iz oblasti likovnog obrazovanja, bavi se do 1976. godine.

Od 1979. godine, pa do danas eksperimentiše na relaciji skulptura, poezija, muzika i razvoj duhovne energije. Na temu ekologije, objavljuje kan tautorski LP album 1979. godine u produkciji RTB. Među prvima u svetu stvara akustične skulpture i od 1980. godine na njima izvodi bezbroj koncerata, izložbi, muzičkih priloga za radio, televiziju, pozorište i film. Sve ovo je posebno omogućeno njegovom praktičnošću iskazanoj u poznavanju i upotrebi 16 različitih zanata koji ma povezuje svoju zamisao kao vajar, muzičar što celokupnu ideju pretvara u multimedijalni događaj.

Autor je i učesnik brojnih samostalnih i grupnih izložbi, koncerata u zemlji i inostranstvu i učestvovao je u stotinak televizijskih nastupa, radio i novinskih intervjua.

Dobitnik je više nagrada na javnim konkursima i izložbama kod nas i u svetu.

Autor je mnogih spomen obeležja, grbova, znakova, plaketa, značaka, odlikovanja, povelja kao i arhitektonsko-enterijerskih likovnih rešenja u prostoru.

Jedan od značajnih autorskih radova iz ovih oblasti objedinio je u rešenjima simbola Vojske Jugoslavije, a takođe izveo je oznake specijalnih jedinica SDB-a. Najnoviji ciklus multidisciplinarnih kreacija pod naslovom "OMFAL" i "SVAR" koje nastaju od 1996. godine, kao prva takva tvorevina u svetu, predstavljaju akustično-energetsko-svetlosne strukture i oblike, čije dejstvo aktivira pored čulne i sveobuhvatnom, potpunom čulnom percepcijom (svečulnom).

Ovakav vid kreativnih ostvarenja, uvodi čoveka u izmenjeno stanje svesti, a grafičku i prostornu formu trajno preobražava i zadržava u paralelnoj dimenziji koju "VIDIMO" svečulnim opažanjem. Član je Udruženja Likovnih umetnika Vojvodine, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Vojvodine, Udruženja estradnih umetnika. Uvršten je u internacionalni imenik značajnih osoba.

Živi i radi na Popovici i Petrovaradinskoj tvrđavi na Fruškoj Gori.

 

 

Rekli su o Labatu:

 

Žaklina Milutinović - likovni kritičar

 

"... Preko ovakvih vidova stvaralaštva, Vladimira Labata sagle davamo kao umetnika koji u svom radu koristi iskustva iz svakodnevne prakse i sopstvenu široku skalu znanja iz različitih oblasti, prvenstveno nauke i tehnike. Svojim multimedijalnim delovanjem on se uključuje u šira umetnička kretanja. Njegova angažovanost kao kompleksne autorske ličnosti, svrstava ga ne samo u posmatrače, već u aktere i inicijatore novih dešavanja na likovnoj sceni. Poseban naglasak treba staviti na njegovu visoku opštu kulturu i aktivnosti u ispitivanju granica različitih disciplina. Eksperimenti u muzici i nekonvenci onalna rešenja skulptorskih problema pokazuju njegovu istraživačku inventivnost kojom ostvaruje nove umetničke forme ..."

 

Miroslav Antić – pesnik i slikar

 

"Vlada Labat nosi u sebi jednu veliku predstavu, jednu potrebu da sjedini više umetnosti zajedno, da ih izuči, da ih ukroti pa onda načini od toga pravu premijeru. Svaki put ga sretnem sa po jednom generalnom probom u nekoj umetničkoj oblasti. Ko zna, možda će premijera da se načini sama od sebe tek kroz pedeset ili stotinu godina. To nikad ne zavisi od čoveka ..."

 

Mihal Murin - muzički i likovni kritičar

 

"... Zvuci koji se razlivaju iz instrumenata oblikuju vizuelno-akusti čkoteatralnu „sliku” koja protiče u vremenu, i tako ispunjavaju svoju multimedijalnu funkciju. Labat zvukove ne pronalazi, on kreira objekte koji podstiču njihovo nalaženje. Svoja saznanja je zgrnuo u „manifest” Skulpture Omfal, koja govori o tradicionalnim simbolističkim odnosima svih elemenata objekta i njegovoj celokupnoj harmoničnoj organizaciji, što omogućava skulpturi da prikuplja energiju iz prostora, ali i da je oslobađa… Objekti, skulpture, grafike, muzički instrumenti, na taj način, međusobno stvaraju jedan energetski pro- stor uzajamnog preplitanja intelekta i duha i senzibilnijim pojedincima pružaju mogućnost da osete, čuju i opaze pozitivnu energiju. Muzička magma jeste zvuk unutrašnjosti Zemlje, ali i svakog čoveka; ona omogućava stapanje sa muzikom ..."

 

Miloš Arsić

 

Pre forme, postoji kod Labata, određena namera koja se ogleda u aktivnom, angažovanom značenju umetničke radnje. U pitanju je fukcija umetnosti u mnogoznačnom smislu otpora postojećim, neizbežnim pratiocima progresa našeg vremena. Fenomeni ove civilizacije, pored nasleđenih ratova, ali još više postojeća atmosfera nespokojstva i privid blagodeti vremena, upućuju Labata na čin svojevrsnog bunta sredstvima koja su mu kao umetniku i jedino dostupna. I upravo zato njegove metamorfoze, skulptorske, muzičke ili pesničke, treba shvatiti kao oblike jedino mogućeg vida aktivne umetničke svesti, kao sintetičkih celina punog jedinstva pobuda i poruka, izrečenih adekvatnim umetničkim jezikom.

 

Petar Popović

 

Baviti se snovima kojima je okupiran ovaj umetnik stvar je hrabrosti. Ali u toj avanturi, čiji su uočljivi ali nikako ne i konačni oblici nesmirena bronza, crteži u neprestanom konfliktu sa prostorom, muzika koja teži neosvojenim prostorima i stih koji ne priznaje idilu, Labat potvrđuje teoriju da čovek može imati bezbroj interesovanja, velike pobude i snažne poruke a opet ostati svoj.

 

Vladislav Bajac - Akustične skulpture Vlade Labata

 

Kada se zadesite ispred predmeta za koje ne znate šta su, a to su (s pravom nazvane) Akustične skulpture Vlade Labata, događa se ono što se desilo i drugima: dečja znatiželja ustupa mesto čuđenju. Ulazite u svet koji Vam je nepoznat, ali koji biste rado razotkrili. I treba se prepustiti želji. Jer, i muzički stručnjaci su se isto tako ponašali: nisu se stideli odbacivanja plašta akademskog znanja pred ovim, istovremeno i drskim i šarmantnim izazivanjem radoznalosti.

Stvaralačko delo koje ujedno razbija granice medu pojedinim umetnostima i spaja ih u novu umetničku tvorevinu, rizično je definisati.Valja ga razumeti i potom (ne)prihvatiti. Ono je, uostalom, bio i jedini motiv ulaska Labata u rizik nepoznatih zvukova koje je dobijao radeći na svojim vajarskim delima tolike godine. 1979. načet je mukotrpan rad na "hvatanju" ovih zvukova metala i pokušaj njihovog kanalisanja, ako ne i kontrole nad njima. Labatovo prethodno muzičko iskustvo bilo je u ovom traganju bunar bez dna: ono je obezbedivalo ispravnu motivaciju, upornost i veru. Stvaralački čin je želja i potreba koje samo naslućuju otkriće. (Drugi ga kasnije nazovu uspehom).

"Svirati na skulpturama" verovatno je pojednostavljena kontradikcija. Jer možda je stvar obrnutog reda: pre bi se moglo reći da je reč o instrumentima koji su originalna vajarska dela. Za šta se god odlučili, istina im je zajednička: već poznate kompozicije odsvirane na ovim akustičnim skulpturama postaju skoro nove kompozicije. A gde je tek kraj improvizacijama i mogućnostima pri stvaranju novih muzičkih dela? Dokle god se to ne zna, horizont je otvoren. Zar već to ne stavlja ove instrumente, u najmanju ruku, u red svih već znanih? Dakle, ako sada i znamo pred kakvim predmetima stojimo, još uvek ne znamo šta sve oni mogu. U tome je i suština Labatovog izuma: objediniti prostor i zvuk, a ne znati koliki je i kakav. Gledati i slušati, a ne videti kraj. Shvatiti i uživati, a verovatno se i dalje Čuditi. Jer čuđenje je takode stvaralački čin - ne odraz posmatračevog oslobađanja od perceptorske odgovornosti.